23. jul 2020. – Materija iz oblasti sloboda kretanje robe i pravo poslovnog nastanivanja i slobode pružanja usluga koja je sadržana u poglavljima 1 i 3 administrativno je spremna za otvaranje, međutim, nedostatak napretka u oblasti vladavine prava i manjak administrativnih kapaciteta sprečavaju dalji progres u ovim oblastima.
Ovo je jedan od zaključaka zajedničke onlajn sednice radnih grupa za poglavlja 1 i 3 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), kojima u okviru NKEU koordiniše CEP. Na događaju su predstavljeni diskusioni papir Sloboda kretanja robe – koliko smo daleko od Evropske unije i nacrt diskusionog papira „Vama na usluzi – položaj advokature u svetlu prava EU o uslugama i slobode poslovnog nastanjivanja”, koji će uskoro biti dostupan na sajtu CEP-a.
Rizik od „neformalnog zastoja” u procesu pregovora
Govoreći o trenutnom stanju u procesu evropskih integracija, Nebojša Lazarević, član Užeg pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, je podsetio da ove godine po prvi put nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje u toku šestomesečnog perioda, a da je tehnički je spremno od pet do osam poglavlja.
„Ove godine je upućena primedba zbog odsustva napretka u vladavini prava, što zabrinjava“, istakao je on i zaključio da postoji velika šansa da do kraja godine ne otvorimo nijedno poglavlje i uđemo u „neformalni zastoj“ u pregovorima.
Jačanje kapaciteta javne uprave, uključujući i depolitizaciju, neophodni za dalje reforme
„Iz razgovora sa privrednicima smo uvideli da oni ne razumeju dovoljno ovu oblasti, te je iz tih razloga nastao eksplanatorni dokument, ali se on bavi i javnim politikama, odnosno preporukama za unapređenje stanja u ovoj oblasti“, istakao je i dodao da su mala i srednja preduzaća limitirana u smislu konsultantskih usluga, pa je dokument koji objedinjuje regulativu za Poglavlje 1 bio veoma potreban.
U predstavljenom diskusionom papiru se navodi da je za ubrzanje reformi u oblasti slobode kretanja robe potrebno poboljšati administrativne kapacitete javne uprave koji rade na uskađivanju zakonodavstva, ojačati komunikaciju između Ministarstva privrede i Generalnog direktorata Evropske komisije zaduženog za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (DG GROW), ulagati u ljudske i tehničke kapacitete i izvršiti depolitizaciju onih institucija koje rade u predmetnoj oblasti.
Takođe, u dokumentu se navodi da je neophodno uložiti dalje napore u utvrđivanju jasnog plana i sistema za praćenje napretka u ovoj oblasti od strane Ministarstva pravde.
Problem usklađivanja propisa u okviru pregovaračkog Poglavlja 1 je i činjenica da se radi o dinamičnoj oblasti koja se menja pod uticajem naučnih i tehnoloških promena.
„Problem koji se javlja na konkretno ovom primeru je paradoksalna situacija da se u Republici Srbiji još uvek čeka usvajanje propisa EU koji su u ovom trenutku već zastareli. Konkretnije, dok su pripremne radnje za transponovanje EU regulative u srpsko zakonodavstvo otpočele, na nivou EU su ovi propisi već promenjeni”, navodi se u dokumentu.
Koliko je ova oblast važna za Srbiju svedoče i podaci koji se odnosi na trgovinsku razmenu Srbije sa Evropskom unijom.
„Harmonizacija u oblasti slobode kretatanja robe legitiman je strateški cilj Republike Srbije, s obzirom na to da Evropska unija predstavlja najznačajnijeg trgovinskog partnera Srbije, što govori podatak da je 2019. godine 67% izvoza činilo izvoz u EU, dok je 58% uvoza dolazilo iz Evropske unije”, navodi se diskusionom papiru.
Potpuna harmonizacija sa pravilima EU o pružanju advokatskih usluga veliki izazov za Srbiju
Na sednici je predstavljen i nacrt diskusionog dokumenta javne politike Vama na usluzi – položaj adokature u stvetlu prava EU o uslugama i slobode poslovnog nastanjivanja.
Stefan Dragojević, pravni ekspert i autor diskusionog papira je rekao da je advokatura veliki problem za našu zemlju zbog potrebe za usklađivanjem sa pravilima EU koji se tiču obavljanja advokatskih usluga, ali i suprotstavljenih interesa različitih aktera, pre svega Advokatske komore.
„Ustav Republike Srbije izričito navodi da su advokatske usluge vid pravne pomoći dok su u Evropskoj uniji to usluge“, istakao je Dragojević i dodao da to dovodi do toga da se norme o zaštiti potrošača u EU primenjuju i na advokatske usluge dok kod nas to nije slučaj.
„Bitno je da se advokatske usluge prepoznaju kao usluge u Srbiji, jer advokati u EU imaju imaju jako puno posla i veoma su važni za evropsku ekonomiju, zbog čega je regulisanje prava poslovnog nastanjivanja jedno od ključnih pitanja“, naveo je on.
Dragojević je istakao da pored ovih, postoje i druga otvorena pitanja u ovoj oblasti koja obuhvataju pitanje ko odlučuje o visini advokatske tarife, pitanje dominantnog položaja Advokatske komore Srbije i pravo stranih kancelarija da otvaraju svoja predstavnštva u Srbiji, bez podrške lokalnih kancelarija.
Podsećamo da je u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ u okviru koga su i izrađeni predstaljeni diskusioni papiri, izrađen i infografik „Od proizvodnje od tržišta“ u oblasti iz Poglavlja 1, koji opisuje put koji proizvod iz Srbije pređe do tržišta Evropske unije, koji možete pogledati ovde.
Sednica je održana u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.